lep i okrugao

Brzina svetlosti

mirko | 14 Март, 2007 09:30

Zavrteo sam se jutros brzinom svetlosti, uživajući u samoći koju u poslednje vreme tako lepo reprodukujem, i našao se u paralelnom svetu sopstvenog intelekta. Prijatno sam se iznenadio kada sam primetio da je potpuno drugačiji od dimenzije uma koji većinom korstim. Ne, ovde nije zastupljen minimalizam na koji sam navikao, niti je u pitanju samo jedna ogromna prostorija. ovde sam zatekao mnoštvo malih odaja koje međusobno spajaju velika dvokrilna vrata sa nekim umetničkim duborezom. Svaka od tih vrata predstavljaju celinu za sebe u vizuelnom smislu, jer kada su zatvorena daju neku sliku (što apstraktnu, što sasvim realnu). Iz svake prostorije moglo se ući u dve druge i tako redom, neka vrsta lavirinta. Ubrzo sam shvatio da te slike na vratima nemaju ama baš nikakve veze sa onim što se događa unutar prostorija.

Udahnuo sam duboko i započeo putovanje....

U prvu prostorijiu koju sam ušao zatekao sam D.Ćosića kako igra šah sa samim sobom.Ha, pomislio sam srodna duša (ne zbog šaha, nego zbog sposobnosti da se sam zabavi), sve što sam mu rekao je JEBALI TE KATIĆI. Otišao sam dalje. U većini drugih prostorija nije bile nkog, samo haos koji se ogledao u nabacanim predmetima iz prošlosti (kako nisam prepoznavao te predmete shavtio sam da su iz neke tuđe prošlosti). Da li je moguće da sam ušao u kolektivno nesvesno u bukvalnom smislu?. Neko vreme ttražio sam Junga misleći da mora biti tu negde, kad mi pade na pamet da je on u stvari preuzeo lik D.Ćosića. Otrčah brzo do njega, sa hrpom pitanja. Kada sam konačno stigao do njega, izviniu sam se i počeo da ga zasipam pitanjima, a veliki učitelj je rekao : DE SI BRE KATIĆU?

Sve što mi je preostalo je da se zavrtim u drugom pravcu jednakom brzinom i vratim kući, u moj prazni intelekt. Na TV-u je kao i obično bio sado program za decu i odrasle, moram ga gledati jer mi treba da kaznim samog sebe zbog neoprostive glupoće koju posedujem i koja narasta do neslućenih visina.