lep i okrugao

Sreo sam medu...

mirko | 26 Фебруар, 2007 14:04

Posle razgovora sa bivšim ambasadorom i sadašnjim piscem gospodinom B., uvideo sam da mi je potrebno i fizičko čišćenje. Pobegoh u planinu.

Sve sam prirodni minimalizam, brda ogoljena, nema snega, oštar vazduh bez mnogo primesa nanetih ljudskom namerom (meni je to bila otežavajuća okolnost, al nemari), baš kao i moj um kojim ovih dana često putujem, ne videći ništa do tišine i nečuvši ništa do blage praznine, samo sretnem tek po kojeg putnika namernika, sa kojim ljubazno popričam ne pitajući ga šta radi tu. Elem tu na planini videh da nisam jedini borac za prostranstva uma, samo što ovde udarajući na turizam uništiše sve oko sebe na fizičkom polju, pa mi opet za dobar odmor poslužila metafizika,meditacija, astralna putovanja (koja moram da primetim su mnooogo povoljnija od turističkih angažmana koji nam se nude).

Na jednom od tih astalnih koještarija u hotelu između obroka, pođoh blago obučen da osetim hladnoću (misleći da sam na zimovanju i da treba da bude hladno), video sam ja u tom mom ličnom besmislu uma, dosta likova koji me baš i nisu oduševili svojim pričama o večnome, mističnom i tralala, a o džemu od šipka nemaju pojma, i šta ja da radim sa takvim ljudima. U toj galeriji likova( ko bi rekao da je na planini tako prometno) samo je Vini Pu bio intelktualno dovoljno zreo da popričamo o džemu na šta sam još uvek zahvalan. Naravno kako nisam dobar domaćin i u mom intelektu ne posedujem ništa, Vini Pu je samo nestao bez pozdrava. Sve sami grebatori. Opet ta divna tišine, nema nikoga osluškujem i čujem samo svoje lagane korake, jer sam smanjio gravitaciju na najniži nivo koji je moguć u jednoj velikoj glavi. Kome treba plišani zgubidan koji samo čeka da se ogrebe za teglicu meda, ma nek se nosi...