lep i okrugao

Himera,majka opsene i iluzije. Još uvek vrlo aktuelna i čini se jača no ikad. Ne, ne mislim da je to rezultat globalizacije ili neke svetske zavere (sačuvaj bože), ipak mislim da je ljudski rod spao na meru jednog običnog govneta, a i dalje želi da ima lepo mišljenje o sebi pa zamišljamo sebe kao mirsni cvet. Koješta. Tu smo lepo legli (ko dupe na nošu) modernim tehnologijama i kapitalizmu koji je našao jedno lepo i otvoreno tržište gladno novih proizvoda kako bi ugasili neugasivu potrbu da budemo neko drugi bolji, bez imalo truda. Ekonomski zakoni rekao je Marks imaju snagu prirodnih zakona i bio je u pravu. Marketing nam sve lepo upakuje i mi gutamo,gutamo i samo gutamo lažnu stvarnost.

Čak ni droge nisu više prirodne sve sama sintetika, trebalo bi da se uvede prodaja prirodnih droga u prodavnicama zdrave hrane pod sloganom - ubijajte se , ali čini te to prirodnim suptancama. Pustite ekološku misao među drogoše nek i oni misle malo o gl.zagrevanju i slčnim pojavama. 

Sve je klonirano, posebnost ne postoji. Možete kupiti sve čak i osećaj slobode, samo treba zapaliti pravu cigaretu, popiti pravo piće  i kupiti odgovarajuću odeću, ali ni slučajno nemojte uključiti Vaš mozak- to je otprilike poruka savremenog kapitalizma i marketinga dovedenog do umetnosti (zato i imamo festivale reklama). U toj istoobraynosti koju svi živimo, zdrav razum je stavljen u drugi plan i polako počinjem da bivamo politički korektni (čak i mi ovde u tranziciji) pa ne marimo nizašta (ne mislim na glad u africi ili srušen most-takve informacije nam se redovno servisiraju) što bi moglo da nas uzdigne od nivoa nepotrebnih izjelica ili kako bi to zapadni ekonomisti i marketing stručnjaci rekli korisnih idiota.Polako nestajemo a da toga nismo ni svesni. Moć zapažanja svedena na nulu,ambicije svedene na mizeriju materijalizma, duhovnost u čabru. Prestajemo da bivstvujemo kao ljudi, postajemo nalik jedno drugima, a to ipak se ne može nazvati ljudskim rodom. Dakle, Gos'n Dekart je bio upravu.  

Ponekad pomislim da sam obeležen poput sirotig Sirana i da me ljudi po tome prepoznaju, samo što ja ne mogu da uvidim o čemu se radi. Mislim da nije u pitanju moje masno tkivo na sred čela ili još veće, mnogo veće masno tkivo u predelu stomaka. To je nešto meni ne vidljivo, moj krst. Naravno svi svoj teret pa kako ko ume da ga nosi, meni nikad nisu išli od ruke ti fizički poslovi pa mi valjda teško. Zašto me ljudi shvataju kao pomirenog sa sudbinom, to se posebno odnosi na moje vrle poslodavce, koji neznam kako pročitaju tu osobinu na meni i obilno je korste prilikom plaćanja mog LD-a. 

Kada smo već kod Sirana, pitam se kako bi prošao taj dembeli francus u eri interneta i blogova i foruma.Kako bi onda zamesio sam sebi. Mogu samo da zamislim kako objavljuje svojoj dragoj da njem virtuelni junak neće moći da komunicira sa njom usled najezde virusa, ili nedostaka novca da plati provajderu, ili kada bi napokon otvorili karte dali bi Sirano naišao na žensko uopšte. 

 E sad samo nešto o ženama. Pošto sam u braku, postajem ubeđen u istinitost tvrdnje koju je jedan moj drugar dao u nastupu besa da žene pohađaju od najranijeg detinjstva neku tajnu školu, gde ih uče da budu takve kakve jesu. Iz mog iskustva nekako mi dolazi da ti nije ni bitno koju ćeš oženiti, jer dobro proći nećeš. (osim mene naravno- pozdrav za moju suprugu koju volim najviše na svetu)

* jedan savet- nemojte pričati sa vašim partnerima o vašim blogovima 

RECIKLIRAJTE VAŠE MISLI.

OČISTIMO SRBIJU.

Setih se svog starog prijatelja Serena Kjerkegora, kako je samo taj lik bio zanimljiv. Čovek je svojim delima najavio otopljavanje hladnih skandinavaca koje će uslediti 100 godina kasnije. baš me interesuje kakva bi njegova filosofija bila da živi sada.Prizvao sam ga u praznu sobu moga uma ...

JA: E moj Serene ti oženi onu piletinu, a sada je to sasvim normalno, mislim sponzoruše i to

SK: To ti je dvosmerna veza, ti njoj daš materijalnu sigurnost, ona tebi hrani ego i svi zadovoljni.

JA: Ma daj bre to je glupo, gde je tu ljubav?

SK: Imaš ti još mnogo da porasteš

JA: Nemoj da si ironičan, ovde su stvari mnogo promenile. Nemožeš tek tako da javno ljubiš osobu mlađu od sebe 20 i kusur godina

SK: Ne nego ću neku babu

JA: Budalo

SK: Budala ili ne moj subjektivni osećaj naše stvarnosti je bio mnooogo dobar uz nju

JA: Važi, ali moral...

SK: Kakav bre moral. Moral su izmislile vladajuće elite kako bi vladale masama. Izgleda da se nisi družio sa Lao Ceom

JA: Znam ja njega, ali put koji on predlaže, put SAMOsoznaje je u ovim uslovima nemoguć

SK: nemoguć je samo slabićima. Tvoje vreme baš i ne obiluje jakim ljudima, vi ste samo masa od marcipana,slatki i bezlični

JA: Ne volim marcipan

SK: odlično, nema opasnosti od kanibalizma. Nego probaj da se izdigneš iz svih običaja,morala i zakona, i probaj. Na dobrom si putu, koliko vidim um ti je potpuno prazan

JA: Hvala na komplimentu, pokušaću

 Zavrteo sam se jutros brzinom svetlosti, uživajući u samoći koju u poslednje vreme tako lepo reprodukujem, i našao se u paralelnom svetu sopstvenog intelekta. Prijatno sam se iznenadio kada sam primetio da je potpuno drugačiji od dimenzije uma koji većinom korstim. Ne, ovde nije zastupljen minimalizam na koji sam navikao, niti je u pitanju samo jedna ogromna prostorija. ovde sam zatekao mnoštvo malih odaja koje međusobno spajaju velika dvokrilna vrata sa nekim umetničkim duborezom. Svaka od tih vrata predstavljaju celinu za sebe u vizuelnom smislu, jer kada su zatvorena daju neku sliku (što apstraktnu, što sasvim realnu). Iz svake prostorije moglo se ući u dve druge i tako redom, neka vrsta lavirinta. Ubrzo sam shvatio da te slike na vratima nemaju ama baš nikakve veze sa onim što se događa unutar prostorija.

Udahnuo sam duboko i započeo putovanje....

U prvu prostorijiu koju sam ušao zatekao sam D.Ćosića kako igra šah sa samim sobom.Ha, pomislio sam srodna duša (ne zbog šaha, nego zbog sposobnosti da se sam zabavi), sve što sam mu rekao je JEBALI TE KATIĆI. Otišao sam dalje. U većini drugih prostorija nije bile nkog, samo haos koji se ogledao u nabacanim predmetima iz prošlosti (kako nisam prepoznavao te predmete shavtio sam da su iz neke tuđe prošlosti). Da li je moguće da sam ušao u kolektivno nesvesno u bukvalnom smislu?. Neko vreme ttražio sam Junga misleći da mora biti tu negde, kad mi pade na pamet da je on u stvari preuzeo lik D.Ćosića. Otrčah brzo do njega, sa hrpom pitanja. Kada sam konačno stigao do njega, izviniu sam se i počeo da ga zasipam pitanjima, a veliki učitelj je rekao : DE SI BRE KATIĆU?

Sve što mi je preostalo je da se zavrtim u  drugom pravcu jednakom brzinom i vratim kući, u moj prazni intelekt. Na TV-u je kao i obično bio sado program za decu i odrasle, moram ga gledati jer mi treba da kaznim samog sebe zbog neoprostive glupoće koju posedujem i koja narasta do neslućenih visina.

Probudio sam se sa teškom glavoboljom i odmah odlučio da primenim stari narodni lek "Klin se klinom izbija" i zapalih cigaretu. Taj lek me nikad nije izneverio, uvek je davao rezultate (nekad bolje, nekad lošije, mada hmm. većinom lošije). Tako kada sam počeo da se debljam navalio sam kao sumanut na eurokrem, tako da su iza mene ostajala prostranstva prazne ambalaže tog blagorodnog namaza, a ja sam sve više ličio na na ogromnu krofnu punjenu kremom, pa recimo kada osetim da me alkohol polako hvata ja obavezno naručim još po jednu.

Elem, uživam ja tako u cigareti i zagledam se u dim. Vidim ja danas je nešto vrlo raspoložen i interaktivan pa počeh da ga analiziram. Vešto se uvijao idući ka plafonu i dalje prema otvorenom prozoru dajući mi najinvetivnije oblike koje sam imao do sada. Budući da nemam nikakvo znanje iz oblasti kriptografije jedino mi preostala moja intuicija da ga rastumačim.

Dim: Zar zaista misliš da ćeš cigaretom da se oslobodiš glavobolje?

Ja: Pa možda i neću al* ja volem da zapalim čim se probudim, dobro je za moje raspoloženje.

Na to je dim malo poćutao kao da sam ga uzdrmao ovim odgovorom, kao da nije očekivao da cigareta može doneti išta dobro.

Dim: Ma kakvi, prijatelju, to ti je sve iz glave. Nikako ti nemože biti bolje nego nepušaču. U zdravom telu zdrav duh.

Ja. jel* si ti to ljut što te puštam kroz prozor, a ne ostavljam te u sobi da se uvučeš u nameštaj i zavesu?

Dim: Mnogo si glup. Ja tebi govorim o tvom zdravlju, to nema nikakve veze samnom. Ja ionako idem u večnost da se pomešam sa vazduhom i tako postanem jedno sa univerzumom. Mene tvoj nameštaj ne zanima.

Ja: Krivo ti je, krivo. Ha,ha. Da znaš da te neću pustiti da mi usmrdiš sobu za inat.

-Onda je dim postao poeta.

Dim: Govorio sam dugo,

       Hteo sam da shvati,

      Al* ipak trebao sam znati

     OGRANIČENI MOZAK.

- E onda sam je ljutio skočio glasno rekao da neće mene nikakav dim da zajebava, ugasio cigaretu i napravio promaju.

Izašao sam na ulicu, bilo je lepo prolećno prepodne...               U jednom od susednih dvorišta video sam babu i unuče kako se igraju, i uprvi mah ništa mi nije delovalo čudno. Kako sam se približavao spazio sam potpuno zbunjen pogled u stare babe kako nije mogla da se izbori sa predstavom koju joj je unuk priredio. Dečkić je uzjahao metalnu šipku i glasno pevao Vidi, vidi Nano Džeronima uhvatio grozna konja gvozdena...

Nastavio sam svojim putem kao da se ništa nije dogodilo kad na prvoj raskrsnici videh dva pijanca kako pevaju "baci kamenje na sistem, baci kamenje na sistem", pogledah u nebo, a ono mi pošalje blagi vetrovit poljubac i ja nastavih dalje. Više nije ništa bilo isto. Hodao sam sav zbunjen i obreo se u šumi pokraj grada i nastavio ka brdukad spazih ogromnog mrkog medveda kako peva I found my freedom on blueberry hill. Nisam smeo da se suviše približim, neznam kako bi medved regaovao ako bi se približio njegovom brdu. Tako gledajući primetio sam da je dan na izmaku (bog zna koliko sam vremena proveo tako zblanut), i krenuo sam nazad.

Na povratku sreo sam istu babu i unuuče u dvorištu kako zajedno pevaju onu istu pesmu, samo sam im mahnuo u znak pozdrava i ušao u kuću....

Posle razgovora sa bivšim ambasadorom i sadašnjim piscem gospodinom B., uvideo sam da mi je potrebno i fizičko čišćenje. Pobegoh u planinu.

Sve sam prirodni minimalizam, brda ogoljena, nema snega, oštar vazduh bez mnogo primesa nanetih ljudskom namerom (meni je to bila otežavajuća okolnost, al nemari), baš kao i moj um kojim ovih dana često putujem, ne videći ništa do tišine i nečuvši ništa do blage praznine, samo sretnem tek po kojeg putnika namernika, sa kojim ljubazno popričam ne pitajući ga šta radi tu. Elem tu na planini videh da nisam jedini borac za prostranstva uma, samo što ovde udarajući na turizam uništiše sve oko sebe na fizičkom polju, pa mi opet za dobar odmor poslužila metafizika,meditacija, astralna putovanja (koja moram da primetim su mnooogo povoljnija od turističkih angažmana koji nam se nude).

Na jednom od tih astalnih koještarija u hotelu između obroka, pođoh blago obučen da osetim hladnoću (misleći da sam na zimovanju i da treba da bude hladno), video sam ja u tom mom ličnom besmislu uma, dosta likova koji me baš i nisu oduševili svojim pričama o večnome, mističnom  i tralala, a o džemu od šipka nemaju pojma, i šta ja da radim sa takvim ljudima. U toj galeriji likova( ko bi rekao da je na planini tako prometno) samo je Vini Pu bio intelktualno dovoljno zreo da popričamo o džemu na šta sam još uvek zahvalan. Naravno kako nisam dobar domaćin i u mom intelektu ne posedujem ništa, Vini Pu je samo nestao bez pozdrava. Sve sami grebatori. Opet ta divna tišine, nema nikoga osluškujem i čujem samo svoje lagane korake, jer sam smanjio gravitaciju na najniži nivo koji je moguć u jednoj velikoj glavi. Kome treba plišani zgubidan koji samo čeka da se ogrebe za teglicu meda, ma nek se nosi...

Još jedan dan intelektualnog izbeglištva, u dalekim prazninama mog mozga. Sretoh mladog Luk Skywalker-a i popričao o sadašnjosti, ali avaj on je totalni duduk kad se radi o besparici, kosovu, i sličnim stvarima koje živimo. Samo nešto trabunja o zelenom učitelju, ja mu lepo kažem da sam gledao film i da nema potrebe da me smara. Mnoooogo je bio začuđen kada sam rekao da sam gledao film, pa je počeo da me zapitkuje ko je njega glumio. Malo je bio razočaran kada je čuo da nam je predstavljen kao čovek (humanoid), a ne kao ponosni sin reptila iz porodice brontosaurusa i grupe sisara nama nepoznate vrste. E tu sam ga oterao po srpski u PM.

Opet se nađoh u zadovoljavajućoj tišini moje sopstvene praznine kad se nekako stvori Svetislav Basara. Bio čovek nekako bled i providan (kaže nije mu dobro), pa se eto i on čudi kako se našao ovde. Meni doduše i nije bilo toliko čudno jer znam za njegovu ultra sposobnost da se pojavljuje na jako čudnim mestima, neki put i na više mesta istovremeno. Samo mi je jako bilo nepriajtno što nisam ima ništa da se popije, pa gosn B. i nije bio preterano pričljiv, samo mi je udelio kompliment o savršenom minimalizmu mog uma.  Kakva veličina od čoveka pomislih, oterah ga pristojno kada mu rekoh kako nema nikakvih opijata, na žalost i tako to.

Posle saznanja da mi Feng Šui majstor nije potreban odlučio sam se na askezu i uključio TV.

E bre, kakva je ovo država. Živim u Pančevu, najvećoj i najzagađenijoj rupi na svetu. Nikako mi nisu jasni političari koji uporno zataškavaju sve šta se događa u ovoj varošici. Fabrike obično ispuštaju otrove u gluvo doba noći oko 3 ujutru, što je izdržljivo tokom zime jer su prozori zatvoreni, a leti ko nema klimu i drži otvorne prozore tokom noći dobije kancer. Lepo zar ne? - nemaš klimu imaš rak.

U poslednje vreme otrovi se ispuštaju i tokom dana. Tako pre neki dan ( lep dan ko stvoren za šetnju-uzgred budirečeno), ispustile poštenjačine iz Petrohemije oko podne enormne količine benzena (neko čudo koje kroz kožu ulazi direktno u krvotok), e baš u podne moja žena se zatekla u centru grada (oh kakva nepromišljeost) sa našom šestomesečnom bebom, koja je posle dva sata toliko povrćala (izvinjavam se na izrazu, ali tako je), dobilo je temperaturu, a sutradan se pojavio osip svuda po bebinom telu, i to toliko gust da je ličilo na krvne podlive.

Mi nismo paničili, jer smo imali zakazanu vakcinu danposle pojave osipa, gde će ga pedijatar prvo pregledati, a kad smo došli tamo samo što nismo dobili batine jer nismo prijavili osip na prijavnici, pa to su protokoli, pa zar vi neznate. Šta bre da znamo kad nigde ništa ne piše, izgleda da sveki roditelj treba da zna napamet statut svake zdravstvene ustanove da bi one bile zadvoljne. Pri tom treba reći da to savetovalište za bebe, koje jedino u Pančevu i oklini (više od 100.000 ljudi) nije radilo oko tri meseca zbog renoviranja, a nije bilo nikakvog alternativnog mesta koje bi moglo poslužiti u te svrhe.

Eh, šta da Vam kažem, beba je sada dobro, osip se povukao, ali gorčina ostaje. Direktori naših fabrika i dalje lažu kako njihove fabrike ne ispuštaju ništa, deca čekaju u redovima na inhalaciju, političari nas zaboraviše posle izbora, a mi Pančevci umiremo u Beogradu kako bi se statistički umanjila smrtnost od raka i leukemije u samom Pančevu ( a sami podaci o broju obolelih je strogo čuvana tajna, koju je čuveni DOS obećao da će je obelodaniti,ali od toga ništa još uvek-eto ti demokratskog bloka)

Gledao sam novi film u režiji Mel Gibsona, APOKALIPTIKO i svakom bi ga preporučio. Još jedan plus tom filmu je što režiser ne glumi u njemu, ali stvarno sve što bi ja mogao da kažem o tom filmu jeFILMČINA.

Crni Gruja i kamen mudrosti- nekako mu nešto fali da bi bio odličan film, super ideja, i ima nekoliko zaista odličnih fora, ali sve u svemu niša revolucionalno za razliku od serije. Nenad Jezdić je u filmu još lošiji nego u seriji, mislim da je promašio bit glavnog junaka. Šta ja znam deluje vrljavo i kvari ceo film a oko njega bi trebalo da se sve vrti a nije tako, dok je Gagi  Jovanović prilično upečatljiv na filmu mada je njegova uloga zamišljena kao sporedna, jednostavno mu oteo film svojom glumom.

Toliko ....

E bila mi sad carinska inspekcija u firmi gde radim, fini neki ljudi ko bi rekao da su carinici. Apsolutno su imali razumevanja za neke propuste (doduše sitni neki propusti al' nema veze). Mislim da ima nade za nas. Kako je lepo biti optimista. Možda nam i krene u Srbijici dobro u nekom razumnom roku za jedno 300 godina, treba samo čekati....

Nešto sam juče razmišljao...

Matematika je zlo, nastala kao pomoć antičkim filozofima da objasne njihove percepcije postala je dominanta misao u savremenom svetu. Kako je uopšte moguće izaći iz okvira uskog materijalnog pogleda jednog zemljanina kada svet izračunavamo samo na osnovu onaga što gledamo. Mi ljudi, zemljani možemo da idemo u svemir koliko god hoćemo i dalje nećemo nikoga naći, jer putujemo, tražimo i gledamo samo u okvirima svoje stvarnosti, svoje dimenzije brojeva i fizičkih zakona koje nemoraju nužno da budu tačne za ostatak univerzuma, tako kad pošsaljemo neki šatl on samo raširi granicu našeg subjektivnog pojma o našoj okolini. Glupo zar ne?

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови

• U pravu si Dekarte
• Tek da se kaže nešto
• RECYCLE
• Razgovor
• Brzina svetlosti
• Razgovor sa povodom
• pesmo moja...
• Sreo sam medu...
• Svetislave sad baš ode Luk Skajvolker
• Čist vazduh i iskustvo jednog pančevca

• Генерална [14]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom