lep i okrugao

Izašao sam na ulicu, bilo je lepo prolećno prepodne...               U jednom od susednih dvorišta video sam babu i unuče kako se igraju, i uprvi mah ništa mi nije delovalo čudno. Kako sam se približavao spazio sam potpuno zbunjen pogled u stare babe kako nije mogla da se izbori sa predstavom koju joj je unuk priredio. Dečkić je uzjahao metalnu šipku i glasno pevao Vidi, vidi Nano Džeronima uhvatio grozna konja gvozdena...

Nastavio sam svojim putem kao da se ništa nije dogodilo kad na prvoj raskrsnici videh dva pijanca kako pevaju "baci kamenje na sistem, baci kamenje na sistem", pogledah u nebo, a ono mi pošalje blagi vetrovit poljubac i ja nastavih dalje. Više nije ništa bilo isto. Hodao sam sav zbunjen i obreo se u šumi pokraj grada i nastavio ka brdukad spazih ogromnog mrkog medveda kako peva I found my freedom on blueberry hill. Nisam smeo da se suviše približim, neznam kako bi medved regaovao ako bi se približio njegovom brdu. Tako gledajući primetio sam da je dan na izmaku (bog zna koliko sam vremena proveo tako zblanut), i krenuo sam nazad.

Na povratku sreo sam istu babu i unuuče u dvorištu kako zajedno pevaju onu istu pesmu, samo sam im mahnuo u znak pozdrava i ušao u kuću....

Posle razgovora sa bivšim ambasadorom i sadašnjim piscem gospodinom B., uvideo sam da mi je potrebno i fizičko čišćenje. Pobegoh u planinu.

Sve sam prirodni minimalizam, brda ogoljena, nema snega, oštar vazduh bez mnogo primesa nanetih ljudskom namerom (meni je to bila otežavajuća okolnost, al nemari), baš kao i moj um kojim ovih dana često putujem, ne videći ništa do tišine i nečuvši ništa do blage praznine, samo sretnem tek po kojeg putnika namernika, sa kojim ljubazno popričam ne pitajući ga šta radi tu. Elem tu na planini videh da nisam jedini borac za prostranstva uma, samo što ovde udarajući na turizam uništiše sve oko sebe na fizičkom polju, pa mi opet za dobar odmor poslužila metafizika,meditacija, astralna putovanja (koja moram da primetim su mnooogo povoljnija od turističkih angažmana koji nam se nude).

Na jednom od tih astalnih koještarija u hotelu između obroka, pođoh blago obučen da osetim hladnoću (misleći da sam na zimovanju i da treba da bude hladno), video sam ja u tom mom ličnom besmislu uma, dosta likova koji me baš i nisu oduševili svojim pričama o večnome, mističnom  i tralala, a o džemu od šipka nemaju pojma, i šta ja da radim sa takvim ljudima. U toj galeriji likova( ko bi rekao da je na planini tako prometno) samo je Vini Pu bio intelktualno dovoljno zreo da popričamo o džemu na šta sam još uvek zahvalan. Naravno kako nisam dobar domaćin i u mom intelektu ne posedujem ništa, Vini Pu je samo nestao bez pozdrava. Sve sami grebatori. Opet ta divna tišine, nema nikoga osluškujem i čujem samo svoje lagane korake, jer sam smanjio gravitaciju na najniži nivo koji je moguć u jednoj velikoj glavi. Kome treba plišani zgubidan koji samo čeka da se ogrebe za teglicu meda, ma nek se nosi...

Još jedan dan intelektualnog izbeglištva, u dalekim prazninama mog mozga. Sretoh mladog Luk Skywalker-a i popričao o sadašnjosti, ali avaj on je totalni duduk kad se radi o besparici, kosovu, i sličnim stvarima koje živimo. Samo nešto trabunja o zelenom učitelju, ja mu lepo kažem da sam gledao film i da nema potrebe da me smara. Mnoooogo je bio začuđen kada sam rekao da sam gledao film, pa je počeo da me zapitkuje ko je njega glumio. Malo je bio razočaran kada je čuo da nam je predstavljen kao čovek (humanoid), a ne kao ponosni sin reptila iz porodice brontosaurusa i grupe sisara nama nepoznate vrste. E tu sam ga oterao po srpski u PM.

Opet se nađoh u zadovoljavajućoj tišini moje sopstvene praznine kad se nekako stvori Svetislav Basara. Bio čovek nekako bled i providan (kaže nije mu dobro), pa se eto i on čudi kako se našao ovde. Meni doduše i nije bilo toliko čudno jer znam za njegovu ultra sposobnost da se pojavljuje na jako čudnim mestima, neki put i na više mesta istovremeno. Samo mi je jako bilo nepriajtno što nisam ima ništa da se popije, pa gosn B. i nije bio preterano pričljiv, samo mi je udelio kompliment o savršenom minimalizmu mog uma.  Kakva veličina od čoveka pomislih, oterah ga pristojno kada mu rekoh kako nema nikakvih opijata, na žalost i tako to.

Posle saznanja da mi Feng Šui majstor nije potreban odlučio sam se na askezu i uključio TV.

E bre, kakva je ovo država. Živim u Pančevu, najvećoj i najzagađenijoj rupi na svetu. Nikako mi nisu jasni političari koji uporno zataškavaju sve šta se događa u ovoj varošici. Fabrike obično ispuštaju otrove u gluvo doba noći oko 3 ujutru, što je izdržljivo tokom zime jer su prozori zatvoreni, a leti ko nema klimu i drži otvorne prozore tokom noći dobije kancer. Lepo zar ne? - nemaš klimu imaš rak.

U poslednje vreme otrovi se ispuštaju i tokom dana. Tako pre neki dan ( lep dan ko stvoren za šetnju-uzgred budirečeno), ispustile poštenjačine iz Petrohemije oko podne enormne količine benzena (neko čudo koje kroz kožu ulazi direktno u krvotok), e baš u podne moja žena se zatekla u centru grada (oh kakva nepromišljeost) sa našom šestomesečnom bebom, koja je posle dva sata toliko povrćala (izvinjavam se na izrazu, ali tako je), dobilo je temperaturu, a sutradan se pojavio osip svuda po bebinom telu, i to toliko gust da je ličilo na krvne podlive.

Mi nismo paničili, jer smo imali zakazanu vakcinu danposle pojave osipa, gde će ga pedijatar prvo pregledati, a kad smo došli tamo samo što nismo dobili batine jer nismo prijavili osip na prijavnici, pa to su protokoli, pa zar vi neznate. Šta bre da znamo kad nigde ništa ne piše, izgleda da sveki roditelj treba da zna napamet statut svake zdravstvene ustanove da bi one bile zadvoljne. Pri tom treba reći da to savetovalište za bebe, koje jedino u Pančevu i oklini (više od 100.000 ljudi) nije radilo oko tri meseca zbog renoviranja, a nije bilo nikakvog alternativnog mesta koje bi moglo poslužiti u te svrhe.

Eh, šta da Vam kažem, beba je sada dobro, osip se povukao, ali gorčina ostaje. Direktori naših fabrika i dalje lažu kako njihove fabrike ne ispuštaju ništa, deca čekaju u redovima na inhalaciju, političari nas zaboraviše posle izbora, a mi Pančevci umiremo u Beogradu kako bi se statistički umanjila smrtnost od raka i leukemije u samom Pančevu ( a sami podaci o broju obolelih je strogo čuvana tajna, koju je čuveni DOS obećao da će je obelodaniti,ali od toga ništa još uvek-eto ti demokratskog bloka)

Gledao sam novi film u režiji Mel Gibsona, APOKALIPTIKO i svakom bi ga preporučio. Još jedan plus tom filmu je što režiser ne glumi u njemu, ali stvarno sve što bi ja mogao da kažem o tom filmu jeFILMČINA.

Crni Gruja i kamen mudrosti- nekako mu nešto fali da bi bio odličan film, super ideja, i ima nekoliko zaista odličnih fora, ali sve u svemu niša revolucionalno za razliku od serije. Nenad Jezdić je u filmu još lošiji nego u seriji, mislim da je promašio bit glavnog junaka. Šta ja znam deluje vrljavo i kvari ceo film a oko njega bi trebalo da se sve vrti a nije tako, dok je Gagi  Jovanović prilično upečatljiv na filmu mada je njegova uloga zamišljena kao sporedna, jednostavno mu oteo film svojom glumom.

Toliko ....

E bila mi sad carinska inspekcija u firmi gde radim, fini neki ljudi ko bi rekao da su carinici. Apsolutno su imali razumevanja za neke propuste (doduše sitni neki propusti al' nema veze). Mislim da ima nade za nas. Kako je lepo biti optimista. Možda nam i krene u Srbijici dobro u nekom razumnom roku za jedno 300 godina, treba samo čekati....

Nešto sam juče razmišljao...

Matematika je zlo, nastala kao pomoć antičkim filozofima da objasne njihove percepcije postala je dominanta misao u savremenom svetu. Kako je uopšte moguće izaći iz okvira uskog materijalnog pogleda jednog zemljanina kada svet izračunavamo samo na osnovu onaga što gledamo. Mi ljudi, zemljani možemo da idemo u svemir koliko god hoćemo i dalje nećemo nikoga naći, jer putujemo, tražimo i gledamo samo u okvirima svoje stvarnosti, svoje dimenzije brojeva i fizičkih zakona koje nemoraju nužno da budu tačne za ostatak univerzuma, tako kad pošsaljemo neki šatl on samo raširi granicu našeg subjektivnog pojma o našoj okolini. Glupo zar ne?

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови

• U pravu si Dekarte
• Tek da se kaže nešto
• RECYCLE
• Razgovor
• Brzina svetlosti
• Razgovor sa povodom
• pesmo moja...
• Sreo sam medu...
• Svetislave sad baš ode Luk Skajvolker
• Čist vazduh i iskustvo jednog pančevca

• Генерална [14]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom